U fokusu - Srbija

Tabaković: Ove godine ubrzanje rasta BDP-a od 3,5 odsto

"Prema našoj projekciji iz februara, inflacija će ostati u granicama cilja i tokom 2026. godine, kao i u srednjem roku, čemu će i mere monetarne politike nastaviti da doprinose. S obzirom na geopolitičke rizike i rastuću fragmentaciju svetskog tržišta, koji mogu da se odraze na cene primarnih proizvoda, lance snabdevanja i tokove kapitala, nastavićemo pažljivo da pratimo i ocenjujemo sva kretanja", rekla je Tabavkoćeva.

Ona je istakla da centralna banka ne kasni ako ne reaguje odmah.

"Veći rizik od odsustva reakcije vrlo često jeste preterana reakcija. U pogledu privredne aktivnosti očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 3,5 procenata ove godine i na pet odsto 2027. Ove godine rast će biti vođen domaćom tražnjom, odnosno tačnim investicijama i potrošnjom", kazala je guvernerka.

Istakla je da će rastu investicija doprineti realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom Skok u budućnost Srbija.

"U 2027. godini očekujemo ubrzanje rasta i po osnovu većeg izvoza usluga, čemu će doprineti održavanje izložbe Ekspo. Kada je reč o eksternoj poziciji zemlje, ove godine očekujemo da učešće tekućeg deficita u bruto domaćem proizvodu bude na nivou ispod 5,5 procenata, i to po osnovu povećane realizacije infrastrukturnih projekata i daljeg rasta raspoloživog dohotka. Sledeće godine očekujemo njegovo smanjenje na ispod četiri odsto BDP-a, zahvaljujući većem izvozu usluga i dodatnom aktiviranju izvoznih kapaciteta", kazala je Tabakovićeva.

Ona je dodala da NBS očekuje i priliv stranih direktnih investicija između četiri i pet odsto BDP-a u srednjem roku.

"Pitam se kako neko može da bude, nema drugog i nežnijeg prideva, od reči zlurad, kad su u pitanju rezerve zlata, koje znače sigurnost, bezbednost i ugled zemlje. Ja ispred takvog naslova postavljam pitanje, a šta je to država nekome? Istine radi, prošle godine cena zlata je povećana za 65 odsto, a u toku ove godine za dodatnih 20 odsto. Ako produžimo period posmatranja na period od 2012. godine, količinu zlata smo povećali preko 3,5 puta, a vrednost preko 12 puta, što potvrđuje ispravnost naše strategije ulaganja", istakla je Tabakovićeva, prenosi Tanjug.

Tabaković: Srbija sačuvala stabilnost uprkos velikoj neizvesnosti u svetu

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na otvaranu 33. Kopaonik biznis foruma, da je Srbija sačuvala stabilnost uprkos velikoj neizvesnosti u svetu.

„Radimo u uslovima čiji je zajednički imenilac neizvesnost. Takozvani indeksi neizvesnosti na globalnom nivou zabeležili su ekstremne vrednosti prošle godine, a beležili su rast i sredinom februara ove godine. Svedočimo sankcijama koje se uvode u oblasti energetike i finansija, što dovoljno govori o njihovom značaju za nacionalnu bezbednost i suverenitet svake zemlje. U neredima, odnosno odsustvu reda, samo onaj ko ih je kreirao možda zna, a možda i ne zna ko će da nastrada a ko će da preživi”, rekla je Tabakovićeva.

Ona je istakla da je dobra vest to da smo u Srbiji i u takvim uslovima sačuvali stabilnost.

„Između ostalog, imamo relativno stabilan kurs dinara prema evru, stabilan i otporan finansijski sektor, na koji sam posebno ponosna, i rekordne devizne i zlatne rezerve, koje su zaštita od eksternih šokova i od naglih promena na finansijskom tržištu. Sve ovo možda nisu vesti, ali jesu preduslov za dobre vesti”, rekla je ona.

Tabakovićeva je istakla da je inflacija u Srbiji u 2025. godini iznosila 2,7 odsto na kraju decembra, što je u ciljanim okvirima, gde se očekuje da ostane i u srednjem roku.

 „Izvoz robe i usluga dostigao je rekordnih 48 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga od 92 odsto, za 25 procentnih poena viša je u odnosu na 2012. godinu. Imamo rekordne rezerve zlata u vrednosti od 7,5 milijardi evra, koje čine preko 25 odsdto ukupnih deviznih rezervi. Nastavljen je rast dinarske štednje i prošle godine, za osam odsto, pri čemu i rezultati naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih trinaest godina dinarska štednja bila isplativija od devizne štednje i u kratkom, i u dugom roku”, rekla je ona.

Kaže da je kreditna aktivnost bila u funkciji rasta, uz rast investicionih kredita privredi od 12,8 odsto i stambenih kredita građanima za 19 odsto. Kako je reklam, učešće problematičnih kredita je na najnižem nivou od 2,1 odsto.

„Prvi put je obezbeđena i gotovo puna pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Time je njihova pokrivenost za oko 35 procentnih poena viša u odnosu na 2013. godinu. Očuvali smo kreditni rejting na investicionom nivou kod agencije Standard & Poor’s, i na pola koraka do tog nivoa kod agencije Fitch”, istakla je Tabakovićeva, prenosi Tanjug.